Ако погледате мејнстрим медије и интересовање јавности за здравствени сектор, брзо постаје очигледан одређени страх, који се ротира сваких неколико година. Засићене масне киселине, заслађивачи, алкохол, со, шећер. Па, вратили смо се шећеру већ неколико година. Он изазива рак, чини вас глупим, ионако гојазним, ствара зависности упоредиву са кокаином, оштећује ћелије и генерално је само оруђе за Илуминате да коначно доведу свој план светске доминације до краја. Довољан разлог, с обзиром на пратећу хистерију, да се на ситуацију сагледа из рефлективније перспективе. Овде можете сазнати да ли је шећер заиста одговоран за убиство Џона Ленона, финансијску кризу и кризу Брегзита.

Камен спотицања

Прво, детаљнији поглед на предмет спора: „шећер“ се у уобичајеној употреби обично односи на бели кућни шећер, који се добија од шећерне репе. Састоји се углавном од сахарозе, дисахарида. Ради једноставности, реч „шећер“ у овом чланку се односи на ту врсту шећера. Обезбеђује 4,0 кцал по граму.

Оптужбе

Што се тиче штетних својстава за која се оптужује ова супстанца, тврдње иду далекосежно. Најпопуларније су следеће тезе: 

Шећер изазива гојазност

Вероватно предњачи тврдња да велика потрошња шећера неминовно изазива прекомерну тежину и гојазност јер се, за разлику од других угљених хидрата, угљени хидрати из шећера претварају директно у масти. Апсолутна количина утрошених килокалорија као таква није битна, већ само њихов састав. Међутим, оно што се овде занемарује јесте чињеница да закони термодинамике важе и за људско тело. Сходно томе, гојазност која је често у корелацији са високом потрошњом шећера може се приписати само чињеници да висок, лако употребљив енергетски садржај шећера, често у комбинацији са мастима и седентарним начином живота, резултира енергетским уносом који далеко превазилази захтеве. Као резултат, тело реагује тако што гради триглицериде из вишка енергије хране у липогенези и складишти их у адипоцитима. Међутим, овде је једини одлучујући фактор калоријски вишак као такав, без обзира да ли је то последица вишка масти или угљених хидрата. Ово је доказано бројним метаболичким студијама. 

Шећер изазива рак

Ова тврдња има своје порекло у такозваној Варбурговој хипотези. Потиче из рада немачког физиолога Ота Варбурга који је спровео 1920-их година. Нормалне ћелије метаболишу пируват преко ацетил-ЦоА и кисеоника. Међутим, ако постоји недостатак кисеоника, овај корак више није неопходан и ћелија претвара пируват у млечну киселину, коју затим излучује. Овај процес је знатно мање ефикасан и захтева много више глукозе. Ако се снабдевање кисеоником поново повећа, ћелија производи мање лактата и враћа се нормалној производњи енергије кроз циклус цитрата. Међутим, Варбург је у својим студијама приметио да ћелије рака спроводе ову такозвану ферментацију млечне киселине чак и када имају довољно кисеоника. То узрокује њихову високу потрошњу глукозе. Надовезујући се на ово, Варбург је развио теорију да је овај уочени поремећај ћелијског дисања био једини узрок развоја рака. Међутим, ова теза је сада јасно оповргнута. Као прво, као што нису сви шећери исти, рак није исти. У зависности од врсте тумора, они се разликују по много различитих критеријума, укључујући метаболизам. Немају све ћелије рака овај измењени метаболизам глукозе. Поред тога, Варбургова хипотеза игнорише налазе о генетским променама као стварном патогеном узроку. 

Шећер вас чини уморним и штети вашим вештинама размишљања

Често чујете да је за ментално захтевне активности боље ослонити се на дуголанчане угљене хидрате који се „споро варе“ него на храну са високим садржајем шећера. Ово последње би изазвало кратко повећање, али би онда изазвало прави крах у кривој перформанси. Међутим, да ли је то заиста тако? Занимљиво је да је мит о „налету шећера“ већ одбачен у научној заједници 1995. године уз напомену „непостојећи“ када опсежна мета-анализа није успела да покаже било какве ефекте шећера на понашање и когнитивне перформансе код деце. Различите теорије се користе да би се објаснила „навала шећера“. Дакле, хипотеза о серотонину постулира да конзумација шећера доводи до виших интрацеребралних нивоа трансмитера серотонина за „добро осећање“ (треба приметити, изузетно лоше скован термин који игнорише стварну функцију серотонина) због веће доступности триптофана. . Ово никада није научно доказано. 

Понесите поруку кући

Као што видите, велики део застрашивања око „меког кокаина“ није ништа друго до неосновано застрашивање, као и претеривање од стране медија, који често нису у стању ни да правилно протумаче пуки апстракт студије, као и обогаћени безбројним самопроглашени „стручњаци“ и „здравствени гуруи“ који користе општу хистерију као прилику да продају свој (у најбољем случају неефикасан, па чак и озбиљно штетан по здравље) програм исхране. Међутим, чак и након демистификације, постоји једна ствар коју треба да имате на уму: шећер није токсична супстанца, већ веома „неутралан“ угљени хидрат. И управо у тој неутралности лежи извесна опасност, која често изазива корелацију високе потрошње шећера са свим разним залима која јој се приписују. Да би опстало и ефикасно функционисало, људском телу нису потребни само макронутријенти протеини, масти и угљени хидрати, већ и бројни витамини и минерали. Исхрана која већину својих угљених хидрата добија из неутралног шећера, који не садржи ништа од ових, брзо изазива недостатак и тако индиректно изазива бројне проблеме. Поред тога, шећер у комбинацији са масноћом, која се често налази у многим намирницама, има изузетно висок укус, односно укус. Изузетно су лаки за конзумирање, што често доводи до тога да се унесе знатно више калорија него што је потребно. 

Шта можете узети из свега овога: Нема апсолутно никаквог разлога да елиминишете шећер из ваше исхране све док испуњавате своје потребе за микронутријентима и у оквиру ваших калоријских потреба. Практично и доказано правило овде је однос 80/20. 80% ваших калорија треба да потиче од хране која је што је могуће непрерађена, као и најмање 800 г воћа и поврћа дневно. Што се осталог тиче: Радите како вам је воља!.